НА РУБУ ПАМЕТИ

НА РУБУ ПАМЕТИ
ЈЕДНЕ ПИЈАНЕ НОВЕМБАРСКЕ НОЋИ 1918.
Режија: Марко Мисирача

По делима М. Крлеже, Ива и Тене Штивичић драматизовала Вида Давидовић

УЛОГЕ:
Доктор / Мирослав Крлежа Милош Крстовић
Јадвига Јесенска Сања Матејић
Г. генерални директор Домаћински / Пуковник Весовић Иван Видосављевић
Г. др Хуго-Хуго / Славко Кватерник Чедомир Штајн
Г. министар др. Марко Антоније Јаворшек / Грађанин / Лекар Никола Милојевић
Г. др. Вернер / Перо Крнета / Грађанин Саша Пилиповић
Гђа Агнеза / Грађанка Мина Стојковић
Г. др Атила пл. Ругвај / Српски официр Ненад Вулевић
Егон пл. Сарваш-Даљски / Инж. Синек / Југославен Шиме Аврам Цветковић
Фон Петретич / Брицо / Војник Терзић / Агент ћудоредне полиције / Југославен Блаж Богдан Милојевић
Генералица Амалија Аквакурти пл. Сарваш-Даљска / Југославенка Злата Марија Ракочевић
Певачица у Хотелу „Европа“ / Гђа Дамаскинијева / Собарица / Југославенка Зофка Милица Мајсторовић
Гђа Домаћинска / Југославенка Олга Надежда Јаковљевић
Бенд у Хотелу „Европа“ Драгослав Танасковић
                                        Иван Филиповић
                                        Душан Прличковски
Болничар Александар Милорадовић

Одлука да се приступи раду на На рубу памети и Пијаној ноћи дошла је као посљедица опажања да у нашем друштву постоји потреба за повратком крлежијанског начина мишљења – циничног, али непоколебљивог, аргументованог, али недихотомичног. У том смислу, и у овој представи се преплићу личности из Крлежиних дневника и личности из Крлежиног романа, људи различитих „погледа на свијет“ и ликови разнородних идеолошких и моралних начела и сви заједно чине свеобухватан универзум. Све вријеме смо настојали да одржимо ту врсту амбиваленције, преиспитивања и потребе за довољно виспреним одговором који, ипак, не би био закључак. Иако је адаптација рађена управо у епохи, ту врсту усамљености јединог запитаног појединца осјећамо сви на много нивоа, поготово у ситуацији у којој се константно суочавамо са сукобљеним мишљењима у којима је тешко наћи логику или смисао. Управо зато тежили смо да кроз епоху прикажемо један другачији приступ који модерном друштву недостаје, Докторову способност синтезе.
Остаје нада да ћемо успјети гледаоцима кроз ову дијалектичност да приближимо и дијалектичност крлежијанских начела, органску, истиниту, непатворену, лишену малограђанштине и претенциозности. На крају крајева, понекад се учини да је једини пут управо тај „поглед на свијет“.

Вида Давидовић