НА ТРАГУ

Никола Милојевић

НА ТРАГУ

Режија: Александар Лукач

Играју: Милош Крстовић, Аврам Цветковић, Чедомир Штајн, Светлана Миленковић Биљана Талић Предраг Павловић

Реч аутора:

Оно што публика на крају у позоришту види је представа, а оно што до ње доводи, кроз шта се до ње пролази, ко су људи који иза ње стоје, та кључаоница кроз коју се појављује један узаврели друштвени, културолошки, психолошки узорак, заправо је амбијент ове представе, у коме се кроз припрему Шекспировог Хамлета, одвија клупко најдубљих фрустрација, ишчашења у комуникацији, у односима и што је најважније, мука једног прочишћеног, преданог духа, о чију главу и душу се све то обија. Иза несхваћености, бахатости, подношења и везаних руку спрам тортуре, крије се позив ове представе на промишљања, и ако заједно останемо на трагу онога што би та промишљања собом доносила, онда ћемо, можда, из позоришне сале изаћи за мрвицу освешћенији него што смо били када смо у њу улазили.

- Никола Милојевић

 

Реч редитеља

Виљем Шекспир је кроз Хамлетов говор глумцима оставио у аманет свим будућим позоришним посленицима вечни императив да буду огледало света. Буквално схваћено, испуњење тог Шекспировог задатка тера гледаоце да спознају истину и о себи и о свету у коме живе. У сјајном тексту Николе Милојевића, тај императив, тај задатак се посматра из перспективе учесника у самом позоришном чину. Ми, дакле учесници, смо такође људи (понекад за чудо наше публике) и стварање Хамлетовог огледала нас суочава са сопственим слабостима, страстима, опсесијама и надахнућима. Пошто уметност није ни наука а ни пропаганда, наше огледало понајбоље настаје из процеса игре која по дефиницији нема зацртано исходиште.

Значи, не претендујући да знамо истину ми са публиком делимо радост игре. А ако случајно набасамо и на истину, бићемо захвални можда и више него сама публика јер нашој егзистенцији даје барем неки смисао, јер се нисмо залуд играли.

- Александар Саша Лукач