Ако нешто довољно снажно пожелиш, цео универзум ће се уротити да се то оствари, зар не? Стела (36), образована али неспособна да задржи посао, од малена је заљубљена у познатог балканског музичара Бобана. Та страст, која се претвара у опсесију, у потпуности преузима њен живот и она мора да упозна Бобана по сваку цену.

Једна од наводних Бобанових љубавница, старлета и музичарка Вера, обећава да ће помоћи Стели да упозна свог идола, али и да је извуче из њеног сиромашног живота на селу. Вера позива Стелу у Букурешт, где води компанију која продаје еротске производе…

Ово је, пре свега, емпатична пародија на романтичне мелодраме. Смештена на периферију Балкана током финансијске кризе из 2008. истражује колико магије и фикције један савремени, наизглед „напредни” свет може да поднесе. Уједно, Sorella di Clausura је и горко-слатка комедија о односу секса и капитала – прецизније, питање да ли секс може бити замена за новац, односно да ли може зауставити глад или инфлацију, каже редитељка Ивана Младеновић.

Ивана Младеновић је српско-румунска филмска редитељка рођена 1984. године у Кладову. Након студија права у Београду, преселила се у Румунију како би студирала филмску режију на UNATC у Букурешту.

Њен дебитантски документарни филм Искључи светло (2012), о животима троје младих бивших затвореника непосредно након изласка из затвора, премијерно је приказан на фестивалу Трајбека и освојио награде Срце Сарајева и Гопо за најбољи документарни филм.

Дугометражни играни деби, Војници. Прича из Ферентарија (2017), истражује однос између антрополога и бившег затвореника у маргинализованој ромској заједници. Филм је премијерно приказан у Торонту, а потом у Сан Себастијану и на више од 50 фестивала.

У филму Ивана Грозна (2019) окренула је камеру ка себи у духовитом, аутофикцијском портрету снимљеном у родном Кладову, у којем глуме њена породица и пријатељи. Филм је премијерно приказан на филмском фестивалу у Локарну, где је добио награду Cine+ жирија.

Sorella di Clausura је њено четврто дугометражно остварење, такође премијерно приказано у Локарну, где је освојио награду за најбољу глумицу.

Филм је освојио и Гран при „Александар Саша Петровић” за најбољи филм 31. Фестивала ауторског филма у Београду, Награду „Душан Макавејев” за ауторски допринос играном филму (коју додељује Удружење филмских уметника Србије), Награду „Срце Сарајева” за најбољу режију…